priredila: Jelna Jevtović, psihologica i DPST savetnica
26. decembar 2022.
Šta je anksioznost?
Anksioznost iskusi većina ljudi i može se opisati kao sloobodno lebdeći strah, strepnja oko budućnosti, očekivanje da će se nešto loše desiti, fobije, iracionalni strahovi ili intenzivnija i učestalija reakcija od onoga što je uobičajeno. Ukoliko je anksioznost učestala i ograničavajuća, ometa svakodnevno funcionisanje, uzrokuje pad kvaliteta života trebalo bi potražiti stručnu pomoć.
Kako je anksioznost povezana sa HIV-om?
Saznanje da osoba ima HIV često dovodi do anksioznosti, kada je osoba suočena sa novom situacijom kojoj se treba prilagoditi. Anksioznost može biti povezana sa određenim situacijama, kao je odlazak kod infektologa, iščekivanje rezultata, odlazak po terapiju, uzimanje terapije, testiranje, putovanje, a može se desiti i bez okidača.
Koji su simptomi anksioznosti?
Nedostatak vazduha, znojenje dlanova, ubrzani rad srca, drhtanje, nervoza, glavobolja, manjak koncentracije, razdražljivost, plačljivost, napetost, crne misli i dijareja mogu biti simptomi anksioznosti, koje ljudi mogu pogrešno protumačeni kao neku drugu zdravstvenu poteškoću / poremećaj. Česta pratnja anksioznosti jeste depresija.
Da li uzrok anksioznosti može biti strah od nepoznatog?
Dobra informisanost i savetovanje kako pristupiti poteškoćama mogu pomoći smanjenju anksioznosti. Razgovor sa bliskim osobama, ili sa nekim ko deli isti problem kao što je tzv. parnjački savetnik, je od izuzetne važnosti za mentalno zdravlje.
Šta prvo da uradim kod anksioznog napada?
Postoje tehnike koje mogu pomoći u kontroli anksioznosti. Npr. tehnika 333 nalaže da u trenutku napada panike treba da pronađete i identifikujete sledeće: 3 stvari koje možete videti, 3 stvari koje možete čuti i 3 stvari koje možete dodirnuti. Ne treba zaboraviti da su tehnike prva pomoć, a da za dugotrajni efekat treba razmisliti o savetovanju i psihoterapiji.
Kako psihoterapija pomaže kod anksioznosti?
Psihoterapija pomaže boljem razumevanju uzroka anksioznosti, načinu njenog održavanja, potkrepljivanja, okidača, maladptivnim mehanizmima prevladavanja, šta nama pomaže da se osećamo bolje, zatim pruža informisanje i podršku od strane terapeuta u prevazilaženju poteškoća i po potrebi medikamente kako bi se smanjio intenzitet simptoma.
Da li je psihoterapija dovoljna?
Najčešće se kombinuju različite vrste pomoći, tehnike, psihoterapija, medikamenti, masaže, sport, zdrava prehrana, dovoljno sna, relaksacija, aromaterapija, akupunktura isl., ali i izbegavanje kofeina, cigareta i ostalih stimulansa centralnog nervnog sistema (CNS), ali i depresora, poput alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci (PAS). Ukoliko su preporučeni medikamenti i odlučite se za taj vid terapije, treba se posavetovati sa infektologom radi provere potencijalne interakcije lekova.
Šta još može pomoći?
Zapisivanje misli nam omogućava da ih logički sagledamo, npr. neko će zbog straha zbog svog pozitivnog HIV statusa, postati opsednut mislima da će uskoro umreti zbog HIV infekcije, terapija meni ne može pomoći, terapija ne funkcioniše, da će terapije nastati, da će se na njemu videti da ima HIV i sl. Kada zapišemo svaku negativnu misao koju imamo, možemo da validiramo njenu istinitost. Npr. na meni se vidi da imam HIV – a po čemu to? Da li me je stvarno neko čudno pogledao i ako jeste, da li je to zaista zbog toga što je pomislio da imam HIV? Po čemu to ljudi koji imaju HIV izgledaju drugačije od ljudi koji nemaju HIV? Zatim terapija ne funkcioniše – da li redovno idem na kontrole? Da li imam objektivan pokazatelj da terapija ne deluje? Kako se osećam? Itd. Ovo nam daje veći osećaj kontrole, jer znamo šta smo pomišljali, ali tim mislima nismo dali bezuslovnu moć nad nama, već smo njihovu verodostojnost doveli u pitanje.
Planiranje prijatnih aktivnosti znači da bi svakog dana trebalo da imate vreme koje će biti samo za vas i kada radite ono u čemu se osećate dobro. Takođe, nakon obavljanja manje prijatnih stvari, obaveza treba napraviti pauzu, nagraditi se i ostaviti dovoljno vremena za odmor i san. Nagrada treba da sledi i kada se naprave uspešni koraci ka prevazilaženju anksioznosti (npr. danas sam brinuo manje), što je svakako samo po sebi nagrađujuće. Pr. Nakon odlaska kod infektologa otići ću na omiljeni kolač.
Uspostavljanjem hijerarhije briga putem skale zabrinutosti koja ide od niskog ka visokom intenzitetu je prvi korak kontrole fokusa naših misli, osećanja i teskobe je da ih razjasnimo. Najpre treba zapisati sve oko čega brinete. Zatim napravite hijerarhiju počevši od onoga što smatrate malim problemima, završavajući sa onima koji vas najviše parališu. Kada uspostavite hijerarhiju, razmislite o svakoj tački. Pr. da li me više brine da ću ostati bez lekova ili da se na meni vidi da imam HIV. Pokušajte da pronađete rešenja za svaki problem. Možda će biti lakše da prvo rešite probleme koji su lakši, jer ćete se osećati bolje i samopouzdanije što imate manje prepreka i što ste pokazali sebi da možete.