Ovde ćemo dati odgovore na pitanja o najvažnijim naučnim uspesima i budućim pravcima razvoja terapije za lečenje HIV infekcije.
priredio: Bratislav Prokić, septembar 2022.
recenzent: dr Jovana Milić
Metabolička klinika za HIV u Modeni – Italija
Šta je budućnost terapije za HIV?
U toku su istraživanja na dugodelujućim antiretrovirusnim lekovima, široko neutralizujućim antitelima kao i na terapeutskoj vakcini. Glavni cilj ovih istraživanja je razvijanje terapije dugog dejstva, koje ne bi zahtevale svakodnevnu upotrebu, a koje bi mogle biti manje toksične i više isplative.
Šta su dugodelujući lekovi za HIV?
Za razliku od današnjih antiretrovirusnih lekova u obliku pilula koje se moraju dozirati svakog dana, dugodelujući lekovi omogućavaju ređu primenu (jednom u nekoliko meseci). Dugodelujući lekovi su najčešće u formi injekcije, ali se istražuju i forme flastera i implanta.
Dokle se stiglo u razvoju dugodelujućih lekova za HIV?
Prva dugodelujuća terapija za HIV je odobrena u SAD i EU. Radi se o injekcijama koje sadrže dva antiretrovirusna leka (cabotegravir i rilpivirine) i daju se jednom u dva meseca (u EU). U toku su studije druge i treće faze na drugim dugodelujućim terapijama.
Šta su široko neutrališuća antitela za HIV (bNAbs)?
To su antitela koja mogu sprečiti širok spektar sojeva HIV-a da inficiraju ljudske ćelije.
Kako deluju široko neutrališuća antitela na HIV?
U kontekstu lečenja bNAbs mogu delovati na tri načina: 1) vezati se direktno za HIV i sprečiti njegovo prodiranje u ćeliju, 2) Vezati se za ćeliju inficiranu HIV-om kako bi podstakli i olakšali onom delu imuniteta (citotoksični T limfociti) koji je zadužen za ubijanje ćelija, 3) Vezati se za ključni deo HIV-a kako bi se stimulisale ćelije imunog sistema na način sličan vakcini, pripremajući imunološki sistem za buduće susrete sa virusom.
Dokle se stiglo u razvoju neutrališućih antitela za HIV (bNAbs)?
Dosadašnje kliničke studije na ljudima koje žive sa HIV-om su pokazale da infuzije određenih antitela mogu potisnuti virus, ali do određene granice, kao i da se lečenje jednom vrstom antitela podstiče pojava sojeva virusa koja su otporna (rezistentna) na antitela – baš kao i sa antiretrovirusnim lekovima. Izgleda da će eventualna terapija antitelima zahtevati kombinaciju više antitela ili kombinaciju sa dugodelujućim antiretrovirusnim lekovima.
Šta su terapeutske vakcine za HIV?
Za razliku od vakcina koje bi sprečile inficiranje, terapeutske vakcine bi stimulisale imunski sistem osoba koje žive sa HIV-om, da kontroliše virus na nedetektabilnom nivou i na taj način okonča ili ograniči potrebu za daljom terapijom, uz eventualne periodične dopunske (buster) doze.
Dokle se stiglo u razvoju terapeutskih vakcina?
Dosadašnji pokušaji da se stvore efikasne terapeutske vakcine protiv HIV-a su bili neuspešni. Dalji napori će zavisiti od napretka nauke u pogledu boljeg razumevanja evolucije virusa, zatim imunoloških odgovora koji efikasno suzbijaju HIV i na poboljšanju potencijala tih odgovora.
Koji su budući pravci razvoja antiretrovirusnih lekova za svakodnevnu upotrebu?
U toku su studije inovativnih antiretrovirusnih lekova za svakodnevnu upotrebu, koja imaju jedinstvene mehanizme delovanja: nukleozidni inhibitor translokacije reverzne traskriptaze (NRTTI), inhibitori sazrevanja (MI) i drugi. Ovi lekovi bi verovatno bili efikasni protiv sojeva HIV-a koji su otporni (rezistentni) na druge vrste lekova.
Objavljeno uz podršku:
