Broj novih dijagnoza HIV-a među strejt osobama veći je nego kod gej i biseksualnih muškaraca po prvi put u poslednjih deset godina, pokazuju noviji podaci.
U 2020., u Engleskoj, polovina svih novih HIV infekcija detektovana je kod heteroseksualnih osoba (50%), u poređenju sa 45% detektovanih kod gej i biseksualnih muškaraca.
A., strejt muškarac kome je dijagnostikovan HIV pre oko 12 godina, govori o HIV-u sa ciljem da se bori protiv stigme koja vlada oko ovog virusa.
„Upravo sam ušao u novu vezu nakon što sam se razveo, a pre toga sam izlazio i zabavljao se jer sam ponovo bio slobodan. Otišao sam na regularnu proveru i testiranje, ne zato što sam mislio da sam u opasnosti ili da nešto nije u redu, već sam osećao da treba da to uradim.”
Predrasude o HIV-u
„I tako sam i saznao. Medicinska sestra je bila užasna i nevešta, samo se sećam da mi je rekla: „Ne postoji lak način da se ovo kaže, ali ti si HIV pozitivan. Srušio sam se kada sam čuo tu vest.“
U vreme kada je A. saznao svoj status – kao heteroseksualni muškarac u svojim 30-im – on se uopšte nije informisao i obrazovao o HIV-u, i da je sve o čemu je razmišljao jeste nezaboravan letak na nadgrobnim pločama iz 1980-ih koji je glasio: ‘SIDA: Ne umri od neznanja.’
„Ranije sam samo mislio, ovaj virus ne može da utiče na mene. To pogađa samo homoseksualce i ljude iz Afrike“, objasnio je A.
„Kada mi je postavljena dijagnoza, samo sam pomislio: Umreću.”
Kada je Alanu postavljena dijagnoza, rekao je da je to bilo u vreme kada se virus nije lečio sve dok njegovo stanje nije postalo mnogo bliže SIDI – što je u njegovom slučaju bilo oko dve godine kasnije.
HIV terapija danas
„Sve je napredovalo od tada, sada počinjete sa lečenjem u nedelji vaše dijagnoze. Terapija zaustavlja virus pre nego što on dobije šansu da utiče na telo.”
„HIV više nije smrtna kazna, to je stanje koje se može lečiti. Ima mnogo gorih stvari koje možete dobiti.’
Prvi pad broja novih dijagnoza HIV-a među gej i biseksualnim muškarcima zabeležen je 2014. godine i od tada se nastavlja svake godine.
Stručnjaci veruju da je ovaj pad rezultat sve veće dostupnosti PrEP pilula za prevenciju HIV-a i ciljane promocije rutinskog testiranja na HIV tokom poslednje decenije.
Ovakve vrste prevencija u našoj zemlji obezbedjuje Udruženje “Potent” u svojim prostorijama u Kragujevcu, Beogradu i Nišu.
C., 49-ogodišnjakinja, dobila je dijagnozu HIV-a 2003. godine nakon što je pronašla tretman za HIV u fioci pored kreveta svog tadašnjeg dečka.
„Nikad nisam mislila da će rezultat biti pozitivan, ali jeste. Mora da nije uzimao lekove pravilno ili dovoljno redovno jer ne bi mogao da mi prenese HIV da je to bio slučaj.”
Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje
„Ali drago mi je što sam ih pronašla jer se inače nikada ne bih testirala. Nikada ranije nisam ni mislila o testiranju. U to vreme sam bila skrhana, ali sam išla na savetovanje i saznala da dijagnoza HIV-a nije ni blizu smrtnoj kazni za koju sam mislila da jeste.”
„Imala sam sreće što sam dobila upozorenje za testiranje, mnogi ljudi i ne rade testove dok se ne razbole.”
Rekla je da je bila „veoma šokirana“ svojom dijagnozom i da je ranije imala „sramne stavove“ o HIV-u – ali je edukovana i informisana sada kada je „sa druge strane toga i zna da svako može biti pogođen HIV-om“.
Važnost pravovremene dijagnoze
Takođe je mnogo verovatnije da će strejt ljudi biti kasno dijagnostikovani, što znači da je oštećenje njihovog imunog sistema u toj fazi već počelo.
Više od polovine (51%) žena, 55% heteroseksualnih muškaraca i 66% onih od 65 i više godina kojima je dijagnostikovan HIV u 2020. godini dijagnostikovan je u kasnoj fazi. Ovo je u poređenju sa samo 29% gej i biseksualnih muškaraca.
A. dodaje: „Jedan od najvećih problema sa HIV-om sada je kasna dijagnoza – neko ko je dugo živeo sa HIV-om a njegov status nije poznat.“
„Pošto heteroseksualni muškarci nisu klasifikovani kao rizični, oni se ne testiraju. Heteroseksualne žene su u istom problemu.“
Svako može biti pogođen
„Ako ste seksualno aktivni, to bi trebalo da bude kao da idete zubaru svakih nekoliko meseci. Provera polno prenosivih bolesti trebalo bi da bude isto što i odlazak zubaru.”
„Ako se kao ja tada nikada niste testirali na HIV, onda bih rekao da to uradite. Većina ljudi će dobiti negativan rezultat, ali je važno da znate sa sigurnošću jer je nedijagnostikovani HIV loš za buduću pomoć i terapiju, i može se preneti dalje.“
„Svako može biti pogođen i svi treba da budemo svesni kako da se zaštitimo. Sada tretman koji uzimam znači da se HIV ne može otkriti u mojoj krvi, što znači da ne mogu da ga prenesem.“
„Ljudi govore gadne stvari o virusu koje nisu zasnovane na stvarnosti. Ali zabijanje glave u pesak o bilo kom problemu nije dobar. HIV infekcija je jednostavno zdravstveno stanje.’
Stigma i diskriminacija HIV+ osoba
A. dodaje da je stigma „jedan od najtežih delova“ HIV-a i naglašava važnost obrazovanja među strejt, kao i gej osobama.
Rekao je da su ga jednom pitali da li mu je potrebna procena rizika za rad sa decom, ljudi često misle da krije da je gej, a takođe je imao ljude koji su ustajali i odlazili od stola kada im je izrečen njegov status dok je na sastanku.
Međutim, A. kaže da je, kada se ponovo povezao sa školskom ljubavnicom Mari – sada njegovom ženom sa troje dece – bilo drugačije, jer je bila obrazovana o tome šta znači imati HIV i nije to tretirala kao smrtnu kaznu.
A., koji je po zanimanju inženjer, ali trenutno brine o dvoje njihove dece – sa punim radnim vremenom, izjavljuje „Postoji mnogo ljudi za koje znam koji su pozitivni, a nisu rekli bilo kome u svom najužem krugu, ni svojoj porodici, deci ili nekome na poslu.
„Okamenjeni su od toga da bilo ko sazna – čak i do tačke kada nose svoje prazne kutije sa tabletama na drugi kraj grada.”
„To je ono protiv čega treba da se borimo – da ljudi osećaju potrebu da se kriju. Moramo da terapiju učinimo normalnom kao što je to slučaj sa insulinom za dijabetes.„
Dodao je da oseća da je potrebno više podrške za HIV pozitivne strejt osobe – posebno za muškarce, zbog nesrazmernog nivoa samoubistava među muškarcima uopšte – kako bi se više ljudi poput njega ohrabrilo da progovore.
A. je prešao dug put od postavljanja dijagnoze.
„Uzeo sam nešto čega sam se toliko plašio – što me je nasmrt uplašilo – i pretvorio sam to u način na koji mogu da pomognem ljudima.“
„Tokom godina savetovanja koje sam radio, morao sam veoma duboko da sagledam ko sam, i ponovo sam se pretvorio u osobu kakva sam želeo da budem, i to je bio jedan od najvećih plusa.
„Sišao sam do najdublje, najmračnije rupe koju možete zamisliti, ali sam se iskopao, a to mi, zauzvrat, uz podršku supruge i dece, omogućava da pomognem što većem broju ljudi.“
Izvor: metro.co.uk