Jelena Jevtović, april 2022.
San je podjednako važan kako za telesno, tako i za mentalno zdravlje, stoga manjak sna povećava rizik od problema sa srcem, dijabetesom tipa dva, probleme sa koncentracijom, pamćenjem, učenjem, raspoloženjem isl. Problemi sa spavanjem najčešće su povezani sa depresijom, anksioznošću, stresom, zloupotrebom lekova i psihoaktivnih supstanci. U nekim istraživanjima pokazalo se da mnoge osobe sa HIV-om imaju problema sa spavanjem, čak 70% više u poređenju sa 30% u opštoj populaciji; što dovodi do niže adherence na lečenje, progresije HIV-a, manjeg broja CD4 ćelija, promena metabolizma, manjeg kvaliteta života, većih promena raspoloženja i depresije.
Najčešći problemi sa spavanjem su insomnija, apneja u snu i sindrom nemirnih nogu. Insomnija, odnosno nesanica predstavlja poteškoće sa uspavljivanjem. Javlja se u različitim formama. Dok neki ljudi teško zaspe, drugi se probude posle nekoliko sati sna i ne mogu više da spavaju, treći se bude veoma rano ujutru, kad god da legnu, a neki koliko god da spavaju, nemaju osećaj da su doista spavali i osećaju se iscrpljeno. Najčešće ljudi ne mogu da spavaju zbog briga, stresa, te kada reše problem, nesanica nestane, ali tu su i ozbiljniji problemi poput depresije, koji iziskuju stručnu potporu, zatim zloupotreba psihoaktivnih supstanci, ali i neki lekovi koji se koriste za lečenje HIV-a, mogu dovesti do nesanice. U većini slučajeva nuspojave ovih lekova će se smanjiti ili nestati posle nekoliko nedelja od početka uzimanja terapije. Ukoliko dođe do nesanice, treba razmotriti sa lekarom uzimanje lekova ujutru umesto uveče.
Još jedan od problema sa spavanjem jeste apneja u snu, odnosno prekid disanja ili izrazito plitko disanje tokom spavanja. Ono što ukazuje na apneju u snu, pored prekida disanja, otežano disanje, zakašljavanje, gušenje, glasno hrkanje, često buđenje, umor, dekoncentrisanost, promena raspoloženja i glavobolja nakon buđenja. Veoma je važno prepoznati problem apneje u snu i obratiti se lekaru, jer je ona povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
Pomenućemo i sindrom nemirnih nogu, koji uzrokuje preplavljujući osećaj pomeranja nogu. Češće se javlja kod žena i u srednjem dobu. Osobe sa HIV-om pre će doživeti sindrom nemirnih nogu u poređenju sa opštom populacijom. Dobre navike u vezi sa spavanjem veoma su efikasne u eliminaciji ovog sindroma. Jedan od načina stvaranja dobrih navika jeste stvaranje rutine, odlazak u krevet u isto vreme svako veče, tako da telo već nauči kada je vreme za spavanje. Odlazak u krevet kada nam se ne spava može samo pogoršati stvari. Ukoliko ne možemo da zaspimo ni nakon pola sata, trebalo bi da ustanemo, jer bi bi dalje ležanje moglo još više da nas rasani. Od pomoći može biti vođenje dnevnika, snimanje spavanja, obraćanje lekaru ili psihologu, kada sumnjamo da je uzrok nesanice depresija, nus pojave terapije isl.
Navešćemo neke preporuke koje mogu biti od pomoći za probleme u vezi sa spavanjem:
- postarajte se da spavate na udobnom jastuku i krevetu
- soba bi trebalo da bude provetrena i mračna
- idealna temperatura za prostor u kome se spava je između 18 i 24 stepena
- treba obezbediti mir i tišinu ili koristiti čepiće za uši, ukoliko to nije moguće
- ne treba jesti tešku hranu nekoliko sati pre spavanja
- topla kupka i neki topli bezkofeinski napitak
- probajte sa aromaterapijom i vežbama disanja
- veoma bitno je izbegavati mobilne uređaje, tv, kompjuter bar pola sata pre spavanja
- ukoliko dođe do preplavljujućih misli i briga, zapisivanje istih može pomoći, kao i pravljenje liste gde ćete
- napisati plan za sutrašnji dan
Izvor
www.aidsmap.com/about-hiv/sleep-and-hiv