×
Testiraj se

Neželjena dejstva lekova protiv HIV-a

priredio: Bratislav Prokić, avgust 2022.
recenzija: dr Jovana Milić,
Metabolička klinika za HIV u Modeni

Najčešća neželjena dejstva su kratkoročna i mogu se kontorlisati lekovima. Dugoročna neželjena dejstva su ređa. U slučaju neželjenih dejstava, treba o njima govoriti sa lekarom, jer  postoji mogućnost da se terapija promeni.

Šta su neželjena dejstva?
Svaki lek pored željenog dejstva, može imati i neželjena dejstva ili čak kontraindikovan (da se ne može koristiti kod pojedinih pacijenata zbog određenih razloga). Kod lekova za HIV novije generacije, neželjena dejstva su blaga i kratkoročna, a većina osoba neće imati neželjena dejstva. Neka neželjena dejstva zahtevaju promenu terapije, dok se neka mogu tolerisati, uz pažljivu evaluaciju infektologa.

Da li su lekovi za HIV štetni?
Antiretrovirusnni lekovi za HIV nisu štetni po sebi. Svaki lek koji se unosi u većoj količini od propisane može izazvati toksičnost. Stariji lekovi za HIV su se povezivali sa određenim metaboličkim neželjenim efektima, ali noviji lekovi se lakše podnose.

Kakva neželjena dejstva imaju lekovi za HIV?
Neželjena dejstva antiretrovirusnih lekova mogu biti kratkoročna i dugoročna. Kratkoročna nastaju usled privikavanja organizma na nov lek, a dugoročna mogu biti posledica dugogodišnjeg uzimanja određenih antiretrovirusnih lekova. 

Koja su najčešća kratkoročna neželjena dejstva lekova za HIV?
Kratkoročna neželjena dejstva su uglavnom blaga i vremenom nestaju. To mogu biti dijareja, mučnina, umor, poremećaj sna. Ovi efekti se mogu smanjiti uzimanjem određenih lekova. Ako neželjena dejstva ne prolaze, može se sa doktorom razmotriti promena terapije.

Šta se savetuje u slučaju dijareje izazvane lekovima za HIV?
Većina antiretrovirusnih lekova koji izazivaju dijareju se više ne koriste u Srbiji. Uz konsultaciju sa lekarom, mogu se propisati lekovi za kontrolu dijareje ili se promeniti kombinacija antiretrovirusnih lekova. 

Šta se savetuje u slučaju mučnine izazvane lekovima za HIV?
Uzimanje lekova uz hranu može smanjiti osećaj mučnine. Savetuje se uzimanje manjih obroka, izbegavanje masne, začinjene i jake hrane, izbegavanje leženja nakon obroka, a preporučuje se uzimanje supe, biljnih čajeva, tostiranog hleba, slanog keksa….

Šta učiniti ako dođe do povraćanja nakon uzimanja lekova za HIV?
Novu dozu antiretrovirusne terapije treba uzeti u slučaju da do povraćanja dođe u periodu kraćem od dva stata od uzimanja terapije, odnosno u periodu kraćem od četiri sata u sluačju leka Eviplere, kao i ako vidite delove lekova u sadržaju koji ste povratili. 

Koja su dugoročne posledice uzimanja lekova za HIV?
Dugoročna neželjena dejstva antiretrovirusne terapije su retka. Potrebno je redovno proveravati funkciju jetre, bubrega, gustinu kostiju, kao i druge testove poput holesterola i šećera koji mogu ukazati na rizik za bolesti srca, dijabetes, visokog pritiska ili infarkta. 

Kako uticati na dugoročne posledice uzimanja lekova za HIV?
U koliko rezultati analiza ukazuju na sporedne efekte terapije, potrebno je pravovremeno promeniti kombinaciju antiretrovirusnih lekova, uvesti druge lekove (npr. za povišen holesterol, ili visok krvni pritisak). Uz to je važno promeniti životne navike u smeru zdravije ishrane i pojačane fizičke aktivnosti. 

Može li osoba biti alergična na neke lekove za HIV?
Kao i na sve druge lekove koji se koriste u medicini, alergije na antiretrovirusni lek su moguće, ali vrlo retke. Kao i kod drugih lekova, alergijske reakcije mogu biti jako opasne i zato je potrebno obratiti pažnju na simptome poput osipa, temperature, oticanja, ili otežanog disanja. U slučaju pojave ovih simptoma, treba se hitno javiti lekaru. Pre započinjanja sa lekom abakavir (Ziagen, Kivexa, Triumeq), potrebno je uraditi test (HLA-B*5701) koji može predvideti hipersenzitivnost na ovaj lek.

Objavljeno uz podršku: