×
Testiraj se

O PrEP-u

Bratislav Prokić, jul 2021.

Šta je PrEP?
PrEP je terapija koja se koristi za prevenciju HIV-a. Kada se pravilno uzima, efikasno smanjuje rizik od HIV infekcije. Mogu je uzimati osobe kod kojih je dokazano da nisu inficirane ovim virusom, a posebno se preporučuje osobama koje su u pojačanom riziku (muškarci koji imaju seks sa muškarcima, trans osobe, seksualni radnici/ce…).

Šta znači PrEP?
PrEP je skraćenica od „preekspoziciona profilaksa“. Preekspoziciona znači da se započinje sa uzimanjem terapije pre izlaganja (ekspozicije). Profilaksa znači sprečavanje infekcije. PrEP se odnosi na terapiju koju preventivno koriste HIV negativne osobe kako bi sprečile inficiranje HIV-om.

Kome je namenjen PrEP?
PrEP je namenjen osobama koje nemaju HIV ali su u pojačanom riziku da ga dobiju. To su pre svega muškarci koji imaju seks sa muškarcima (MSM) i trans osobe koje ne koriste kondom dosledno (pri svakom seksualnom odnosu) sa privremenim partnerima, ili sa HIV pozitivnim partnerima koji nisu na redovnom lečenju antiretrovirusnom terapijom. Chemsex (korišćenje droga prilikom seksa), nedavno dijagnostikovana polna infekcija ili nedavno korišćenje postekspozicione profilakse (PEP) takođe mogu biti znak da je potrebno koristiti PrEP.

Ko ne bi smeo da uzima PrEP?
PrEP ne smeju uzimati osobe koje su testirane pozitvno na HIV, koje imaju znake rane HIV infekcije (slične gripu), osobe nepoznatog HIV statusa (netestirane) kao i osobe koje imaju probleme sa bubrezima (klirens kreatinina <60 mL/min).

Da li PrEP mogu da koriste žene i heteroseksualni muškarci?
Žene i heteroseksualni muškarci mogu razmotriti uzimanje PrEP-a ako ne koriste kondom dosledno (pri svakom seksualnom odnosu), ako imaju nezaštićene odnose sa osobom koja ima više seksualnih partnera ili sami imaju više partnera.

Da li PrEP štiti od drugih polno prenovih infekcija?
PrEP pruža zaštitu od HIV-a, ali ne i od drugih polno prenosvih infekcija. Polne infekcije se uglavnom lako leče, dok HIV zahteva doživotno uzimanje antiretrovirusne terapije. Neke polne bolesti se mogu sprečiti vakcinacijom (hepatitisi A i B, HPV). Kondomi, sa druge strane, mogu sprečiti većinu polnih bolesti, ako se pravilno koriste. Polne infekcije mogu biti neugodne i stvoriti ozbiljne komplikacije, pa se zato preporučuje redovno testiranje.

Treba li PrEP da koriste osobe čiji je partner HIV pozitivan?
Ako je osoba samo sa partnerom koji HIV leči antiretrovirusnom terapijom i ima nemerljivu viremiju (nedetektabilan PCR) ne treba da uzima PrEP. Sve dok partner održava nemerljivu viremiju redovnim uzimanjem lekova ne može preneti HIV seksualnim putem.

Kolika je učinkovitost PrEP-a?
PrEP je učinkovit više od 99% ako se pravilno uzima. U svetu je zabeležen samo manji osoba koji su uprkos pravilnom uzimanju PrEP-a dobili HIV infekciju. Uzrok tome je najčešće izloženost soju HIV-a koji je otporan na PrEP, što je izuzetno retko.

Kakva je interakcija PrEP-a sa ostalim lekovima?
PrEP nema interakciju sa većinom lekova, osim sa nekim nesteroidnim rotivuplanim lekovima (poput ibuprofena i neproksena) ili sa diklofenakom što može dovesti do problema sa bubrezima. Interakciju PrEP-a sa lekovima možeš proveriti sa infektologom kao i na stranici/aplikaciji www.hiv-druginteractions.org