Ovo su kratki odgovori na najčešće postavljena pitanja od strane osoba koje su tek otkrile HIV infekciju. Detaljnije informacije o ovim temama potražite u drugim poglavljima u odeljku „Život sa HIV-om“. Za dodatna objašnjenja ili podršku, kontaktirajte nas.
Bratislav Prokić, jul 2021.
Umire li se od HIV-a?
HIV uništava ćelije imunskog sistema (CD4 limfocite) koje pomažu u bori protiv infekcija. Na taj način, HIV infekcija slabi odbranu organizma i dovodi do komplikacija i fatalnog ishoda – osim ako se efikasno i kontinirano ne leči antiretrovirusnim lekovima. Sa lečenjem se otpočinje odmah po postavljanju dijagnoze.
Koliko dugo se živi sa HIV-om?
Prosečno vreme nelečene HIV infekcije, od trenutka inficiranja do razvoja bolesti i smrti, je osam do deset godina. Uz kontinuirano uzimanje antiretrovirusne terapije, životni vek osoba sa HIV-om može biti gotovo isti kao i kod neinficiranih. Na primer, očekuje se da neko ko započne lečenje sa 35 godina, doživi oko 80 godina.
Da li se sa HIV-om može živeti zdravo?
Ako na vreme otpočne sa antiretrovirusnom terapijom i kontinuirano se leči, osoba sa HIV-om može sačuvati zdravlje i imati gotovo neskraćen životni vek. Terapija ne može eliminisati HIV, ali ga može potisnuti do nemerljivog nivoa. Pored uspešnog lečenja, zdravlje osoba sa HIV-om najviše zavisi od stila života i genetike. Ne treba zaboraviti i razmeru štete koju je nelečena HIV infekcija načinila pre otpočinjanja sa antiretrovirusnom terapijom.
Šta se dešava ako se HIV otkrije u kasnoj fazi?
Ako se sa lečenjem ne otpočne na vreme, HIV infekcija će napredovati i dovesti do pojave oportunističkih infekcija i kancera. To stanje se naziva AIDS ili sida i životno je ugrožavajuće. Oportunističke infekcije zahtevaju bolničko lečenje, koje može biti dugo i neizvesno. Ako se osoba sasvim oporavi, moguće je nastaviti sa normalnim životom i lečenjem. Nažalost, to nije uvek slučaj.
Kako deluju antiretrovirusni lekovi?
Antiretrovirusni lekovi (ARV ili ART) sprečavaju razmnožavanje HIV-a u telu. Kada virus prodre u imunske ćelije – CD4 limfocite, ovi lekovi blokiraju njegove mehanizme za razmnožavanje. U roku od nekoliko meseci lečenja broj virusnih ćelija će se toliko smanjiti, da više neće moći da se detektuje PCR testom. Sve dok osoba redovno uzima propisanu ARV terapiju, HIV neće moći da se razmnožava, ugrožava zdravlje, niti da se prenosi seksualnim putem.
Kakva su neželjena dejstva antiretrovirusnih lekova?
Savremeni antiretrovirusni lekovi se lako podnose i jednostavno uzimaju. Obično se radi o jednoj ili dve tablete dnevno. Većina pacijenata ne oseća nikakva neželjena dejstva. Kod nekih se jave blagi simptomi mučnine ili glavobolje, koje prođu kroz par dana. U slučaju da propisana terapija ne odgovara pacijentu, lekar je može promeniti. Neka neželjena dejstva se jave usled dugogodišnjeg uzimanja nekih lekova, pa su zato lekarske kontrole od velikog značaja.
Da li HIV infekcija i lečenje zahtevaju promenu režima ishrane i fizičke aktivnosti?
Većina antiretrovirusnih lekova se ne pije uz obrok i ne zahteva nikakav poseban režim ishrane. Raznovrsna i redovna ishrana, kao i umerena fizička aktivnost, pomažu osobama sa HIV-om da održe optimalnu kilažu, očuvaju imunitet i dobro absorbuju lekove. Ishranu i fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi u slučaju poodmakle HIV infekcije i prisustva drugih bolesti, u slučaju iscrpljenosti, nedostatku apetita, dijareje i sl.
Treba li osoba sa HIV-om da pije neke suplemente?
Postoje malo dokaza da suplementi imaju ikakvog efekta. Infektolozi savetuju da je zdrava i izbalansirana ishrana dovoljna, a u nekim zemljama se uz antiretrovirusnu terapiju propisuje i vitamin D. O izboru suplemenata treba konsultovati lekara jer neki mogu biti kontraindikovani sa antiretrovirusnim lekovima, ili mogu opteretiti bubrege i jetru. Ako se suplementi uzimaju, između njih i terapije za HIV treba napraviti bar dva sata razmaka.
Da li osobe sa HIV-om mogu da konzumiraju alkohol, cigarete, drogu?
Pušenje, po sebi, ne utiče na HIV infekciju, nema interakcije sa lekovima, ali može smanjiti životni vek osoba sa HIV infekcijom. Jedna studija pokazuje da pušači sa HIV-om imaju za 82% veći rizik od srčanog udara od nepušača sa HIV-om. Alkohol i droge mogu imati interakcije sa pojedinim lekovima. Zato je važno da pri izboru ARV lekova, otvoreno razgovarate sa lekarom otvoreno o svom životnom stilu. Ako želite da se rešite zavisnosti, savetujemo da potražite lekarsku pomoć!
Da li je osoba koja otkrije HIV infekciju dužna da nekome otkrije svoju dijagnozu?
Osoba sa HIV-om nije dužna da otkrije svoju dijagnozu bilo kome. Znajući da je inficirana, osoba sa HIV-om je zakonski dužna da ne dovede u rizik druge od prenosa infekcije. Sa druge strane, osoba sa HIV-om treba da obavesti svog lekara o dijagnozi, kako bi dobila adekvatnu lekarsku negu. Zdravstveni radnici su dužni da koriste iste mere zaštite prema svim pacijentima i da tretiraju sve zdravstvene informacije o pacijentu kao poverljive.