Nemanja Lazić,
koordinator programa u Republici Srpskoj
U Republici Srpskoj već tri meseca traje nestašica lekova za HIV i to ne jednog ili dva, već svih. Osobe koje žive sa HIV-om su ostavljeni bez antiretrovirusne terapije, koja se mora uzimati svakodnevno, bez prekida i doživotno, a rešavanje ovog problema je od životnog pitanja za ove pacijente.
Čašu je prelila činjenica da je prethodnih meseci detektovano nekoliko novih slučaja HIV infekcije, a pre par dana i kod petogodišnje devojčice, kao i kod njenih roditelja. Zbog nestašice antiretrovirusnih lekova, novodijagnostikovani ne mogu otpočeti sa terapijom, a petogodišnja devojčica koja je u lošem zdravstvenom stanju, po svemu sudeći neće imati šansu za život, ako nadležni hitno ne registruju pedijatrijske lekove za HIV i ne nabave ih!
Važno je razumeti ranu dijagnostiku i kontinuiranog lečenja HIV infekcije kao preduslov za kvalitetan i gotovo neskraćen životni vek osoba koje žive sa HIV-om. Šta više, antiretrovirusni lekovi toliko snažno potiskuju virus da se on ne može detektovati u krvi i drugim telesnim tečnostima, pa takve osobe više nisu infektivne, odnosno infekcija se može prenositi seksualnim putem, kao ni sa majke na dete tokom, pod uslovom da se kod majke infekcija utvrdi na vreme. Zato je lečenje svih osoba sa HIV-om uslov za suzbijanje epidemije i od najvećeg je interesa za javno zdravlje.
Zašto je do nestašice došlo, udruženje Potent nije dobilo jasno obrazloženje. Iz Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske su predstavnike pacijenata informisali da im nije poznat razlog zbog čega nadležni nisu poručili terapiju za HIV i zašto je Ministarstvo zdravlja pre dva meseca odbilo donaciju lekova koju je ponudila Republika Srbija. Iz Fonda za zdravstveno osiguranje nije bilo odgovora na dopise udruženja Potent.
Nestašica ovih lekova nas sve vraća u osamdesete godine prošlog veka, u doba kada terapija za ovu infekciju nije postojala. Nelečena HIV infekcija uništava imunitet stvarajući rizik od razvoja opasnih oportunističkih infekcija i kancera koje vode u AIDS i sigurnu smrt. Terapija za HIV potpuno zaustavlja progresiju bolesti, kako osobe sa HIV-om nikada ne bi razvile AIDS (sidu). Međutim, kada se lečenje prekida, točak ka smrti se ponovo pokreće, a virus mutirajući može stvoriti rezistenciju, odnosno otpornost na lekove. Tada se terapija mora promeniti, ali u Srpskoj to ne bi bilo lako, budući da se koriste samo četiri leka za HIV starije generacije sa brojnim neželjenim efektima, od kojih je jedan čak iz osamdesetih godina prošlog veka.
Nažalost, sada ni ovih lekova više nema, pa su neki pacijenti pokušali da terapiju nabave u okolnim zemljama, ali je u Srbiji i Hrvatskoj dostupna isključivo savremena terapija koja košta oko 500 EUR-a mesečno. Republika Srpska već godinama nabavlja najsavremeniju terapiju za hepatitis C, a najavljena je nabavka i skupih lekova za retke bolesti. Nadamo se da osobe sa HIV-om neće biti jedine, koje će ostati bez savremenih terapija i da će nadležni uložiti sve napore da HIV epidemiju stave pod kontrolu.