Bratislav Prokić, septembar 2021.
Predstava An Ongoing Song, izvedena je u Narodnom pozorištu Beograd 12. septembra, čime je otvoren treći Hartefaktov Prajd pozorišni festival. Ovaj festival predstavlja pozorišne komade koje se bave predrasudama, nasiljem, strahom od nasilja i drugim temama koje su od važnosti za LGBTIQ+ zajednicu. Ovogodišnja tema festivala su „manipulacije“. Program festivala možete preuzeti ovde.
Prihvatanje svog HIV statusa je drama
Mladi poljski umetnik i režiser predstave Šimon Adamček je na scenu postavio svoju intimnu životnu dramu suočavanja sa promenom zdravstvenog statusa. Zbog teme koju obrađuje u predstavi, možemo reći da je ovaj umetnik istovremeno i aktivista koji pristaje da sebe i svoju ranjivost ogoli pred publikom.
Publika je u salu ulazila sa scene, prolazeći pored kutija lekova, laboratorijskih bočica i cveća. Iako je prvobitna zamisao bila da gledaoci budu na sceni, to nije bilo izvodljivo zbog aktuelnih epidemioloških mera. Možemo reći da fizička distanca umetnika i publike, nije mnogo uticala na transfer emocija i intimnu atmosferu koja je u sali vladala.
Nosioci dramske radnje, Šimon Adamček i Bili Mulani, su scenskim pokretom i žonglerskim figurama pokretali burnu unutrašnju dramu kod gledaoca.
Iz predstave se izdvajaju upečatljivi monolozi u kojima se izdvaja onaj o ceni izlečenja: Da li bi uzeo milion dolara ili lek sa kojim više ne bi bio HIV pozitivan. Kako se junak predstave opredeljuje za novac, tako njegov sagovornik nudi sve manje i manje sume.
Da li bi uzeo 30 000 EUR-a ili lek koji bi te izlečio?
O ovoj dilemi smo, između ostalog razgovarali sa Šimonom sutradan na matineu u KC Gradu. On je okupljenima objasnio da nakon saznavanja statusa nije imao dilemu i da bi se sigurno odlučio za lek, ali da mu se percepcija kasnije promenila nakon što je prihvatio svoj status i bolje razumeo život sa HIV-om danas.
Nemanja Vojnović i Bratislav Prokić iz Potenta su u razgovoru sa umetnikom uporedili situaciju u Srbiji sa onom u Poljskoj, odakle umetnik potiče. Tradicionalnan društvni okvir, izražena religioznost, tabuizacija seksualnosti i predrasude prema seksualnim manjinama su zajedničke karakteristike oba društva.
Održavamo kontinuitet društveno angažovane umetnosti na polju HIV-a od Keita Haringa do danas
Nemanja Vojnović je prenuo svoje iskustvo gubitka vida zbog komplikacija izazvanih sifilisom i kako se to odrazilo na okretanje umetnosti, fotografiji i aktivizmu. „Ušao sam u aktivizam da se nikome ne bi desilo to što se meni desilo, a nije moralo“.
U razgovoru sa prisutnima zaključeno je da otvoren teme seksa i seksualnog zdravlja treba da postanu sastavni deo razgovora u porodici, predavanja u školi i javnog diskursa. To su univerzalne teme i ne treba ih vezivati za jednu seksualnu orijentaciju.
