Bratislav Prokić, 28. 4. 2022.
Na redovnim akcijama testiranja u Potent centrima iz meseca u mesec primećujemo sve veći broj pozitivnih na HIV, što nas ne iznenađuje, jer se sve više osoba javlja na testiranje. Mnogi od novodijagnostikovanih se nisu testirali tokom pandemije, ili im je testiranje u Potentu prvo takvo iskustvo.
Da li svi građani imaju mogućnost da se besplatno i anonimno testiraju na HIV?
Potent testiranja na HIV organizuje uz podršku projekta Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Globalnog fonda za HIV, tuberkulozu i malariju, a u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje. U Potent centrima u Beogradu, Nišu i Kragujevcu besplatno i anonimno se mogu testirati osobe pod pojačanim rizikom, a termin se zakazuje na sajtu ovde. Svi ostali građani se takođe mogu dobrovoljno, poverljivo savetovati i testirati u savetovalištima za HIV pri zavodima i institutima za javno zdravlje. Testiranje je besplatno, spisak možete pogledati na našem sajtu ovde.
Da li dosežemo dovoljan broj onih koji imaju HIV a ne znaju?
Problem HIV-a je tokom kovid pandemije bio zanemaren od strane pojedinaca, može se reći i čitavog čovečanstva, a slično je bilo i sa drugim bolestima. Obuhvat testiranja na HIV i druge polne bolesti dramatično je pao, pa samim tim i dinamika otkrivanja novih slučaja infekcije. U Srbiji je pre pandemije svake godine dijagnostikovano između 150 i 200 novih slučaja HIV infekcije, da bi 2020. taj broj pao četiri puta i iznosio je samo 55. Najnovije epidemiološke podatke možete pogledati na sajtu Instituta Batut ovde.
2021. godine je broj novodijagnostikovanih u Srbiji porastao na 120, što je dobro! Da bismo HIV epidemiju stavili pod kontrolu, potrebno je da nadoknadimo propušteno tokom prethodnih godina, odnosno da se dijagnostikuje što veći broj onih koji imaju HIV, a ne znaju. Svaka osoba koja zna da ima HIV i uspešno se leči, ne može dalje prenositi HIV sekusalnim putem.
Sada je potrebno da svi uložimo napore, da još snažnije apelujemo na sve koji su imali nezaštićen seksualni odnos sa osobom nepoznatog HIV statusa, da u što skorijem periodu obave testiranje, kako bi na vreme otpočeli sa lečenjem u slučaju da test bude pozitivan. HIV-a ne treba da se plašimo, već da ga razumemo. Dijagnostikovanje HIV-a na vreme pruža šansu osobi da uz adekvatnu terapiju živi kvalitetno i gotovo neskraćenim životnim vekom,
Da li je tokom pandemije došlo do porasta incidence HIV infekcije i zašto?
Primećujemo da naši korisnici govore o pojačanom psihološkom pritisku u periodu kovid pandemije, o neizvesnosti, egzistencijalnim problemima koje su takođe posledice krize. Izlaz se tražio u alkoholu, seksu (često uz korišćenje droga – tzv. chemsex), a aplikacije za brzo upoznavanje pružaju mogućnost za lako i nepromišljeno stupanje u seks sa nepoznatim osobama. To je pogodovalo prenosu HIV infekcije i drugih polnih bolesti kao što je sifilis.
Ko je najugroženiji?
Najčešći put prenosa HIV-a u Srbiji, jeste seksualni kontakt (97%), među kojima je najviše muškaraca koji imaju seks sa muškarcima (gej i biseksualni muškarci). Ova populacija se i najviše testira zato što postoji svest o riziku, ali na tome još više treba raditi. Sa druge strane, žene HIV otkriju u kasnoj fazi kada se već pojave oportunističke infekcije i kanceri. Žene, kao i heteroseksualne osobe smatraju da nisu u riziku i ne testiraju se. Naše iskustvo govori da svaki seksualni odnos sa osobom nepoznatog HIV statusa predstavlja rizik, razlika je samo u stepenu rizika. Seksualni put prenosa je danas dominantan u čitavoj Zapadnoj Evropi, dok je u Istočnoj Evropi i Rusiji to intravenski put prenosa i heteroseksualni seksualni odnos.
Srbija je zemlja sa niskom prevalencom, ali sve zemlje sa visokom prevalencom su nekada bile zemlje sa niskom prevalencom i to ne treba da nam daje lažnu sigurnost. Iznose se procene da u Srbiji živi još svega 400 osoba sa HIV-om koje ne znaju svoj status, ali smatram da to treba uzeti sa rezervom, imajući pre svega u vidu mali procenat testiranih.
Koliko osoba sa HIV-om živi u Srbiji?
Prema zvaničnim podacima Instituta za zdravlje Srbije, u Srbiji sa dijagnostikovanom HIV infekcijom živi oko 3000 osoba, ali je u stvarnosti je realan broj manji, zbog odlaska ljudi iz zemlje. Ono što pouzdano znamo, jeste podatak Fonda za zdravstveno osiguranje, da se u Srbiji leči oko 2200 osoba. U Srbiji imamo savremenu terapiju koja je besplatna za sve pacijente. Svaka osoba koja sazna svoj HIV status kod nas ili u nekom od zavoda i instituta za javno zdravlje, može da računa na podršku naših psihologa i obučenih savetnika – osoba koje žive sa HIV-om, a to podrazumeva na prvom mestu razumevanje i prihvatanje dijagnoze, pratnju priikom odlaska lekaru i podrška u uzimanju terapije.
Kako se zaštititi?
Najefikasnije strategije prevencije su: testirati se na HIV zajedno sa partnerom, koristiti kondome pri svakom seksualnom odnosu, ne deliti igale za korišćenje droga. Moguće je koristiti terapiju za prevenciju HIV-a (PrEP i PEP). Malo ko zna da postoji preekspoziciona profilaksa (PrEP), odnosno terapija za osobe koji nemaju HIV, ali su u riziku da se zaraze. Sa PrEP-om se otpočinje pre rizičnog seksualnog odnosa. Ako se ispravno koristi, PrEP smanjuje rizik od inficiranja putem seksa za više od 99%. Ako je pak osoba imala nezaštićeni seksualni odnos, treba da nam se obrati kako bi je uputili na postekspozicionu profilaksu (PEP) – terapiju koja se uzima do 48/72h od potencijalne izloženosti HIV-om, kao što je nezaštićeni seksulni odnos. Neke opservacione studije pokazuju da PEP smanjuje rizik od inficiranja za 80%.